25 godina od prvog izdanja knjige Danila Kiša “Lauta i ožiljci”

Povodom 25 godina od prvog izdanja knjige Lauta i ožiljci Danila Kiša, izdavačka kuća Arhipelag i Narodna biblioteka Srbije organizuju razgovor Danilo Kiš ili Lauta i ožiljci u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije na dan piščevog rođenja u petak, 22. februara s početkom u 19 časova. U razgovoru će učestvovati književni kritičari Marija Nenezić, Vladan Bajčeta i Gojko Božović, i tim povodom biće predstavljena nova čitanja Kišovih posthumno objavljenih priča.

Foto: Arhipelag promo

Objavljena posthumno, knjiga Lauta i ožiljci, koju je priredila Mirjana Miočinović, donosi pripovetke iz zaostavštine Danila Kiša. U knjizi lauta i ožiljci nalazi se sedam priča, od kojih su pripovetke Apatrid, Jurij Golec, Lauta i ožiljci, Maratonac i sudija, Pesnik i Dug, napisane između 1980. i 1986. godine, neke u vreme kada Kiš piše Enciklopediju mrtvih, a neke kao autorski i pripovedački odjek na ovu knjigu i teme pokrenute u njoj. Pomenutim pričama pridružena je i dvodelna proza A i B za koju se pretpostavlja da je nastala 1986. godine.

Utoliko se može reći da priče iz knjige Lauta i ožiljci predstavljaju poslednji okretaj zavrtnja u neuporedivoj stvaralačkoj radionici Danila Kiša. Ove priče oličavaju jedan od mogućih ishoda te velike avanture. Suočavajući život i priču, činjenice i fikciju, govor dokumenata i moć imaginacije, Danilo Kiš u svojim poslednjim pričama pripoveda o Edenu Fon Horvatu i sredonjoevropskoj sudbini, o apatridima i grobovima, o Juriju Golecu i Nikolaju Aleksinskom, o emigrantima i pesnicima, o ljubavi i smrti, o Beogradu, o Andriću, o dugovima i o svetu koji uvek ima dve nepovezive strane.

Pripovetke sakupljene u knjizi Lauta i ožiljci sastavni su deo novelističkog ciklusa Danila Kiša obeleženog knjigama Grobnica za Borisa Davidoviča i Enciklopedija mrtvih.

Novo izdanje knjige Lauta i ožiljci objavljeno je kao osma knjiga u okviru Dela Danila Kiša u 10 knjiga koja je objavio Arhipelag, kao ekskluzivni izdavač dela Danila Kiša za Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

Danilo Kiš je pisac koji ima ne samo tumače nego i čitaoce koje neprestano stiče i u novim generacijama. Upravo zato je neophodno da dela Danila Kiša stalno budu dostupna i da budu predmet novih čitanja i razgovora. Knjige Danila Kiša, bolje od ma čega drugog, po­kazuju da sve nije književnost, ali da književnost može biti najbolji deo našeg iskustva. Delo Danila Kiša potvrđuje piščeve reči s početka osamdesetih godina o „veličanstvenom mehanizmu koji ne dozvoljava da se svet obesmisli, da reči izgube svoje značenje“.