Ana Pejović: Uspeli smo donekle da promenimo sliku o Beogradu

Ana Pejović diplomirala je na odseku za engleski jezik i književnost Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Tokom devet godina rada u izdavaštvu, uredila je više od dve stotine knjiga, uglavnom savremenih naslova iz regiona i Evrope. S engleskog je prevela nekoliko knjiga, među kojima i Britanski muzej propada autora Dejvida Lodža, Zamisli da me nema Adama Hazleta i Sva mesta na kojima smo živeli Ričarda Ovejna Robertsa. Priredila je srpsko izdanje knjige Furam feminizam u izdanju Kreativnog centra. Zajedno sa Vladimirom Arsenijevićem 2009. godine osniva Udruženje Krokodil u kome radi kao menadžerka projekata i glavna koordinatorka, aktivno uključena u sve poslove i oblasti delovanja Udruženja. Godine 2018. godine ovo Udruženje podarilo je Beogradu jedinstveno mesto – prvi regionalni Centar za savremenu književnost u Srbiji. U intervjuu razgovaramo o značaju Udruženja Krokodil i Centra za savremenu književnost za kulturu, o zanimljivim projektima ovog Udruženja, i o važnosti knjige „Furam feminizam“ koju je Ana priredila devojčicama iz Srbije.

Foto: Ana Pejović, privatna arhiva

Šta je to nedostajalo Beogradu, a dobio je osnivanjem Udruženja Krokodil?

Beogradu je nedostajalo organizacija, a i dalje mu nedostaje institucija, koje se bave književnošću, prevodilaštvom, programima za decu i odrasle, u cilju promovisanja kulture čitanja, ali i otvaranja prostora za društvene i političke teme za koje nema mnogo prilike u javnom prostoru. Naša je namera bila da se promociji i razgovoru o književnosti pristupi na nešto moderniji, interesantniji način, kako bi se pridobila šira publika, i odnegovale nove generacije potencijalnih čitalaca.

Kojim se sve aktivnostima bavi Udruženje?

Udruženje radi više stalnih programa, od kojih je najpoznatiji letnji festival KROKODIL, koji se već deset godina odvija na amfiteatru ispred Muzeja Jugoslavije. Tu je Kuća za pisce, prvi rezidencijalni program za strane pisce u Beogradu, koji im pruža jednomesečni boravak u našem glavnom gradu i priliku da pišu, upoznaju se s našom kulturom i zemljom, ali i naprave važne kontakte sa lokalnom zajednicom, koji odjekuju dugo nakon njihovog povratka u matične zemlje. Važan deo našeg rada je i program promovisanja kulture čitanja kod najmlađe publike, KROKODOKODIL, koji vec šest godina sistemski radi ne samo sa decom iz Beograda, već i sa onima u udaljenim delovima naše zemlje. Krokodil takođe organizuje i realizuje različite društveno-političke programe i projekte, poput projekta Jezici i nacionalizmi, koji je imao za cilj da prouči političke zloupotrebe lingvistike kao nauke tokom i nakon raspada Jugoslavije, i koji je rezultirao Deklaracijom o zajedničkom jeziku, programskim tekstom koji je izuzetno odjeknuo u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Srbiji. U toku je sličan projekat Ko je prvi počeo – istoričari protiv revizionizma, koji se sistemski bavi stvaranjem prostora za inter-kulturalni dijalog i kreiranje platforme za uzajamno prihvatljive interpretacije događaja iz bliže i dalje prošlosti. Od septembra 2018, naši programi se realizuju u Centru za savremenu književnost, čija su vrata otvorena i za druge organizacije, izdavačke kuće, institucije i udruženja sa kojima delimo slične stavove.

Foto: Marija Piroški

Po čemu se festival Krokodil izdvaja od drugih književnih festivala u Srbiji?

Festival KROKODIL je započeo kao regionalni festival u junu 2009, s namerom da predstavi autore iz zemalja bivše Jugoslavije. Festival je oduvek imao jasnu strukturu, uz obilato korišćenje multimedijskih sadržaja, muzike, video arta. On se vrlo brzo nametnuo kao platforma za predstavljanje novih, svežih glasova regionalne književnosti, ili novih dela već poznatih autora, i od prve godine je privlačio veliki broj publike. Festival je otvoren, komunikativan, i to je jedan od ključeva njegovog uspeha. U međuvremenu se pomerio ka evropskoj književnosti, uključio različite vidove predstavljanja, kao i dnevne, debatne programe. 

Udruženje Krokodil osnovalo je prvi regionalni Centar za savremenu književnost u Srbiji prošle godine.  Šta Vas je inspirisalo i kako je izgledalo stvaranje jednog takvog jedinstvenog prostora u Beogradu?

O Centru za savremenu umetnost smo dugo maštali i nakon deset godina rada, on je konačno postao stvarnost. Po ugledu na slične prostore u inostranstvu, popularni Literaturhaus u zemljama nemačkog govornog područja, ovaj multimedijalni prostor pruža različite mogućnosti i ima nameru da stvori jedan otvoreni prostor za promovisanje književnosti, ali i razgovore i edukacijske programe u sferi umetnosti i društvenih nauka.

Foto: Alex Dmitrović

Ko su posetioci Centra i kome je on sve namenjen?

Posetioci Centra su svi građani, od beba do penzionera. Programi su različiti, posvećeni opštoj publici ali i specifičnim grupama, a tokom dana, kada nema programa on funkcioniše kao kafić i restoran, i sedenjem u njemu vi pomažete rad Centra.

KROKODILova kuća za pisce je jedini projekat te vrste u Srbiji. Po čemu je on jedinstven i šta ste uspeli da postignete tim projektom?

Ovaj program ima za cilj dvosmernu komunikaciju – i to gostujućeg pisca s našim glavnim gradom i zemljom, ali i naše kulture s kulturom grada ili države iz koje autor dolazi. Autori borave u Srbiji mesec dana, imaju priliku da pišu, upoznaju se s kulturom i atmosferom Beograda, nastupaju na različitim programima, rade istraživanja za dela koja pišu, susreću se sa studentima jezika, učestvuju na radionicama u Beogradu, ali i drugim gradovima u Srbiji. Smatramo da smo uspeli da, između ostalog, donekle izmenimo sliku i opšti utisak o našoj zemlji i glavnom gradu, i da Beograd postavimo na listu evropskih gradova koji imaju ovakve programe stipendija. Realizovali smo i nekoliko programa razmene, kada smo naše pisce slali na slične programe u različite evropske zemlje. Do sad je u njemu boravilo 79 autora iz 20 zemalja, različitih godina, poetika, sa specifičnim stavovima, i svako od njih je uneo dašak novine u našu kulturu.

Foto: Alex Dmitrović

Višegodišnje održavanje festivala književnosti i ilustracija za decu KROKODOKODIL svedoči o potrebi i značaju takvih događaja. Da li je lakše ili teže organizovati festivale za decu u odnosu na festivale za odrasle, i na kakve ste utiske nailazili kod najmlađih posetilaca?

Iako naizgled deluje da su programi slični, pristup organizaciji programa za decu je sasvim drugačiji. Od samog početka tu je Jasminka Petrović, naša najpoznatija spisateljica za decu i mlade, u čijim sigurnim rukama Krokodokodil svake godine doseže nove visine. U prvoj polovini ove godine, u okviru partnerskog projekta SILO, koji finansira Kreativna Evropa, Jasminka Petrović će posetiti desetak manjih mesta i sela u udaljeim delovima Srbije, i pružiti priliku i deci iz tih krajeva da se upoznaju sa savremenim tokovima književnosti za decu, i da sa autorkom porazgovaraju o temi tolerancije i empatije. Deca su danas otvorena i spremna za razgovor i razmenu mišljenja, samo im treba prići na pravi način. Festival KROKODOKODIL ima u sebi važnu didaktičku crtu, koju provlači kroz sve svoje segmente, trudeći se da sa decom komunicira na ravnopravnoj nozi.

Foto: Kreativni centar promo

Priredili ste srpsko izdanje knjige „Furam feminizam“ u izdanju Kreativnog centra. Zašto je ova knjiga važna i čime ste se vodili prilikom rada na „priručniku za devojčice, (a što da ne, i za dečake)“?

Knjigu su napisale Lamija Begagić i Marina Veličković, nastala je na bosanskom jeziku nakon jedne radionice u mestu Gradačac. Napisana je u formi bloga koji glavna junakinja, trinaestogodišnja Likica, ispisuje umesto dnevnika. U njemu su sadržane mnoge teme koje tište tinejdžerke, ali i ne samo njih – zašto žene zarađuju manje od muškaraca, šta je emocionalni rad, ko su poznate žene u nauci, kulturi, sportu koje ne dolaze do izražaja od muških predstavnika iz ovih oblasti, i čitav niz drugih gorućih tema u vezi sa pitanjima ravnopravnosti polova, patrijarhalnog društva, odnosa vere i države i tako dalje. Ja sam ovu knjigu prepevala, odnosno prilagodila tako da bi je čitateljke i čitaoci iz Srbije lakše čitali, i objavljena je u izdanju Kreativnog centra. Sam proces rada bio mi je beskrajno interesantan i uzbudljiv, jer se inače bavim prevođenjem sa engleskog jezika, a ovde sam svoje prevodilačke veštine morala i nešto kreativnije da primenim. Ova knjiga je važna jer rečnikom jedne tinejdžerke govori o očiglednim, ali često zanemarenim pitanjima odnosa među polovima, nejednakosti, ljudskim pravima, a sadrži i sjajan rečnik manje poznatih pojmova koji daje dodatni teorijski okvir temi. Ona služi kao sjajan šlagvort za otvaranje važnih tema u razgovoru sa tinejdžerima, a jedan od takvih smo i imali sa decom iz Pančeva krajem prošle godine u Gradskoj biblioteci.

Udruženje Krokodil beleži značajne međunarodne saradnje, među kojima je predstavljanje srpske savremene književnosti na Međunarodnom sajmu knjiga u Lajpcigu. Kako uspostavljate i održavate inostrane odnose i na koju saradnju ste najponosniji? 

Naš dugogodišnji rad u književnosti i izdavaštvu pre osnivanja udruženja, omogućio je negovanje partnerskih i prijateljskih odnosa sa različitim piscima, urednicima, kulturnim radnicima u regionu i inostranstvu. Takođe, važno je spomenuti i da se dobar glas daleko čuje, pa su vesti o festivalu i našim drugim programima stizale u druge gradove i države, pronosili su ih pisci, urednici i drugi gosti tih programa. Koliko god Evropa bila ogromna i jezički različita i uzbudljiva, u njoj postoji relativno mali broj istaknutih organizacija koje rade u sferi književnosti, pa je ta komunikacija i saradnja dolazila prirodno i spontano. U odsustvu jasne strukture institucionalne saradnje, mi smo svoja partnerstva gradili uglavnom samostalno i temeljno, pa tako dugi niz godina imamo stalne partnere i saradnike u različitim gradovima i državama. Neka od partnerstava na koji smo najponosniji jesu partnerstvo sa Švedskim institutom – tokom kog smo realizovali različite programe razmene sa festivalom Littfest iz grada Umio, zatim Baltičkim centrom za pisce i prevodioce sa ostrva Gotland i Centrom za strip umetnost iz Malmea; svakako je tu i Tradukijeva mreža Kuća za pisce koja broji osam rezidencijalnih programa u zemljama Zapadnog Balkana. U 2017. smo realizovali i program 4 u 1, predstavljanje nemačkog jezika kao počasnog gosta Sajma knjiga u Beogradu, tokom kog je organizovano 35 događaja sa više od 25 autora, medju kojima su i Herta Miler i Ingo Sulce. Važna nam je i saradnja sa kosovskom organizacijom Qendra Multimedia, koja traje već dugi niz godina u cilju osnaživanja kulturne razmene između Srbije i Kosova.

Foto: Alex Dmitrović

Na kojim projektima trenutno radite? Šta je u toku, a kakve programe posetioci Centra mogu da očekuju u narednom periodu?

Centar već ima svoje prepoznatljive formate kao sto su Hate poetry – čitanje negativno intoniranih mejlova i poruka koje su poznate ličnosti iz naše kulture dobijale tokom godina, zatim Lik i delo, u kojima svakog meseca predstavljamo po jednog poznatog isca i spisateljicu u nešto intimnijem razgovoru, kao i „Gigantomahija“ – debatni program o gorućim temama naše svakodnevice, koji ovog meseca ima za temu građanske proteste u Srbiji. U toku je i projekat „Ko je prvi počeo“ – istoričari protiv revizionizma, u gostima nam je pisac iz Ukrajine Andrij Ljupka, a u februaru će u našu rezidenciju doći i prva autorka sa Kipra Anete Benzar.