Predrag Azdejković: Borimo se da Merlinka bude prepoznata kao filmski festival

Predrag Azdejković, osnivač i umetnički direktor festivala queer filma Merlinka, bavi se aktivizmom dugih osamnaest godina. Godine prolaze, a cilj ostaje isti – da se poboljša položaj LGBT populacije i iskorene duboko ukorenjene predrasude koje o toj manjini postoje na ovim prostorima. U intervjuu razgovaramo o proteklom Merlinka festivalu, koproducentskom angažmanu u pozorišnim predstava „Merlinkina ispovest“ i „…I ostali“, dokumentarnom filmu sa LGBT tematikom koji je u pripremi, i planovima koje u budućnosti Predrag želi da ostvari.

Početkom decembra održan je 10. jubilarni Merlinka festival. Kada se osvrnete unazad, koliko ste se približili cilju koji ste želeli da postignete? Šta je desetogodišnje postojanje ovakvog festivala uspelo da iznedri?

Merlinka festival se konstantno suočava sa tom predrasudom da je geto LGBT populacije, te se konstantno borimo da Merlinka pre svega bude prepoznata kao filmski festival. Vremenom smo došli do zaključka da bi film koji se prikaže na Merlinka festivalu imao duplo više gledalaca da je prikazan na nekom drugom festivalu u Beogradu. Tako da je to naš cilj, do privučemo što više publike i da što više pozicioniramo Merlinka festival kao mejnstrim filmski festival, jer iza nas pre svega stoji jak program. U tom smislu se jako puno promenilo, ali mislim da imamo još puno da radimo da bi bili zaista zadovoljni. Izgleda da treba da razuveravamo filmsku publiku da u mraku filmske sale tokom Merlinka festivala niko neće da ih zaskoči dok gledaju film!

Po čemu je ova Merlinka jedinstvena u odnosu na prethodne?

Po prvi put ove godine smo otvorili balkon Doma omladine Beograda zbog velikog broja posetilaca koji su želeli da prisustvuju srpskoj premijeri filma „Srećni princ“ Ruperta Evereta. Taj trend dobre posete se nastavio sve do kraja festivala. Takođe, deseti Merlinka festival je doneo najjači filmski program do sada, imali smo dobitnika dva Srebrna medveda iz Berlina, paragvajski film „Naslednice“ i skoro svaki film iz našeg programa je bio prikazan na nekom velikom festivalu kao što su Berlinale, Kan, Venecija, Toronto, Sandens… Čak je i u Danasu izašao redakcijski komentar o Merlinka festivalu u kome se kaže: „…ponuda Merlinke sa pojedinim ostvarenjima bila je „jača“ od Festivala autorskog filma ili Slobodne zone, recimo. Bili su tu pobednici iz Berlina, Kana i sa drugih svetskih festivala tzv. A kategorije.“ Uprkos jakom programu Merlinka festival takođe raspolaže sa deset puta manjim budžetom od spomenutih festivala i nije u tom smislu prepoznat od Ministarstva kulture ni Grada Beograda kao filmski festival od značaja.

Foto: Aleksandar Crnogorac

Merlinka festival je koproducent pozorišne predstave “… I ostali”, koja se igra u Ustanovi kulture “Vuk Stefanović Karadžić. Glavna teza predstave jeste da je svaki pojedinac, bar u nekom trenutku ili periodu svog života, manjina. Zbog čega ta tema i na koji način je došlo do saradnje?

Merlinka festival je i ranije sarađivao sa Stevanom Bodrožom na predstavi „Merlinkina ispovest“ koja je postavljena u Domu omladine Beograda i Puls teatru u Lazarevcu. Predstava je dobila odlične kritike i imala zavidan pozorišni život, tako da smo odlučili da nastavimo našu saradnju sa Bodrožom. Tako je nastala predstava „… I ostali“ o grupama koje se ne navode kada se nabrajaju nacionalne, verske manjine već spadaju u taj korpus „ostali“ ili „i tako dalje“. Četiri mlade spisateljice Maša Radić, Galina Maksimović, Mina Ćirić i Neda Gojković napisale su tekstove koji su spojeni u predstavu koja prati živote majke koja ne može da prihvati da je njen savršeni sin gej, depresivnog muškarca kome bivša žena ne dozvoljava da vidi dete, jedinog romskog dečaka u odeljenju, žene koja je u kolicima i bivšeg zatvorenika. Predstava ima za cilj da osvesti kod gledalaca te uloge većina-manjina i kako su to promenljive kategorije. Glumci Bojana Zečević i Nikola Šurbanović su dobili Sterijine nagrade na prošlogodišnjem Sterijinom pozorju, a pored njih u predstavi igraju i Anđela Jovanović i Željko Maksimović.

Od premijere predstave prošlo je skoro godinu dana, i ona je i dalje na repertoaru. Šta je predstava za to vreme uspela da postigne, a šta nije a želeli biste? Na kakve ste reakcije i utiske publike nailazili?

Nastavlja se tradicija da se na predstavama u produkciji Merlinka festivala plače. Plakalo se na predstavi „Merlinkina ispovest“ koja je jako potresna, a plače se i na predstavi „… I ostali“, jer se ljudi prepoznaju u tim ulogama i životnim situacijama ili prepoznaju ljude koje znaju. Uspeli smo da dobijemo odlične kritike od strane publike i stručne javnosti, tako da je predstava prošle godine dobila i priznanje za Najbolju društveno angažovanu predstavu koju dodeljuje Belgrade Edt Culture. Ono što nismo postigli jeste da više gostujemo sa predstavom van Beograda, te se nadam da ćemo ove godine imati više uspeha s tim.

Foto: Ustanova kulture “Vuk Stefanović Karadžić” Promo

U okviru ovogodišnjeg konkursa za dugometražni dokumentarni film, Filmski Centar Srbije dodelio je finansijska sredstva za film “Operacija vazelin” Nikole Ljuce koji se bavi LGBT temom. Da li je i na koji način ovaj projekat povezan sa Vama i Merlinka festivalom? Recite nam nešto više o filmu.

Ideju za ovaj dokumentarni film sam dobio tokom rada na Merlinka festivalu i konstantnim problemom da nemamo dovoljno filmova LGBT tematike iz Srbije ili nedovoljan broj LGBT uloga u srpskom filmu. Prisećao sam se kakva je situacija bila ranije, te došao do zaključka da tu ima dovoljno materijala za dokumentarni film i da se upoređuje situacija pre i posle demokratskih promena, pre i posle ratova devedesetih. Dragan Jovićević je napisao scenario za film i došli smo do spiska od 60 filmova u kojima se pojavljuju LGBT teme. Trenutno radimo na tome da dođemo do tih filmova i istražujemo arhivsku građu, jer nam je takođe jako važan društveni kontekst u kome su ti filmovi nastali. To, kako je moguće da smo imali situaciju da Lane Gutović stane na štikle, stavi periku i šminku i glumi Narcisu, ili da imamo gej bandu u filmu „Ćao inspektore“ i kakva je situacija danas.

Foto: Aleksandar Crnogorac

Vi ste novinar, aktivista, urednik gej časopisa “Optimist”, direktor Merlinka festivala, osnivač gej – lezbejskog info centra “GLIC”, glavni i odgovorni urednik regionalnog gej lezbejskog info portala “GayEcho”, prvi gej aktivista koji je na nacionalnoj televiziji u Srbiji javno govorio o gej pravima i legalizaciji istopolnih brakova. Sve to ste uspeli da postignete u periodu od osamnaest godina. Koji ciljevi su ostali kao “zacrtani”, a koje biste voleli da ostvarite u narednih osamnaest godina?

U aktivističkim vodama sam već 18 godina i relativno sam zadovoljan postignutim. Kad je nastajao gej magazin „Optimist“ nisam se nadao da će toliko dugo da traje, a evo već skoro osam godina izlazi. Merlinka je napunila deset i vidim da će to i dalje da raste i napreduje. Ono što želim u narednom periodu jeste otvaranje Centra za podršku LGBT građanima i njihovim porodicama, prostor u kome bi LGBT populacija mogla da se oseća sigurno i da dobija informacije, podršku i spajanje sa gradskim i državnim institucijama koje mogu da im pomognu. Merlinka festival će malo više da se okrene produkciji filmova, tako da je u planu kratki animirani film, još jedan dokumentarac i nadamo se televizijska serija. Planova i ideja ima dosta, samo je pitanje da li će biti energije da se i ostvare.