Jasmina Večanski: Nasilje nad ženama je važna tema koju sam želela da predstavim iz umetničkog ugla

Jasmina Večanski je glumica i rediteljka iz Pančeva. Glumu je diplomirala na Fakutetu Dramskih Umetnosti u Beogradu u klasi čuvenog profesora Predraga Bajčetića. Igrala je u Ateljeu 212, Narodnom pozorištu, Bitef teatru, na televiziji i filmu. Publika je trenutno može gledati u predstavama koje se izvode u Ustanovi kulture Vuk Karadžić, a uskoro i u seriji Državni službenik u režiji Miroslava Lekića i Ivana Živkovića. Temu nasilja nad ženama smatra izuzetno aktuelnom i važnom, zbog čega je odlučila da jedno od njenih rediteljskih ostvarenja bude predstava O(p)stanak koja se bavi upravo ovom tematikom, a čija je premijera održana simbolično na Dan žena ove godine. Otkada je 1998. godine otvoren njen dramski studio, među brojnim uspešnim studentima glume na državnim fakultetima sve više je i mladih Pančevaca. O predstavi O(p)stanak, metodama rada sa polaznicima dramskog studija, o značaju glume za lični razvoj, prijateljstvu sa Nebojšom Glogovcem, drugim profesionalnim angažmanima i novim projektima, govori nam u intervjuu.

Foto: Staša Bukumirović

U novoj predstavi O(p)stanak u koprodukciji UK Vuk Karadžić i Teatar Puls iz Lazarevca, vi ste i rediteljka i glumica predstave. Šta vas je inspirisalo da se nađete u ulozi rediteljke jedne ozbiljne teme koja se bavi nasiljem nad ženama?

Predstava O(p)stanak je moj završni rad na doktorskim studijama na FDU. U okviru naučno istraživačkog rada bavila sam se nasiljem u partnerskim odnosima i ulogom žrtve u dokumentarnom pozorištu. U saradnji sa Centrom za socijalni rad Pančevo uradila sam desetak intervjua sa ženama koje su pretrpele neki oblik nasilja od svojih partnera. Na osnovu tih intervjua je Mina Ćirić napisala dramski tekst za predstavu, čija je premijera bila 8. marta u UK Vuk Stefanović Karadžić. Tema je aktuelna i važna i meni je bila izazovna da je predstavim iz umetničkog ugla. Rediteljski koncept je podrazumevao jednostavna sredstva, autentičnost i poetičnost koliko ova tema dopušta. Za ovu predstavu, Mina Ćirić i ja smo dobile drugu nagradu za tekst u decembru 2018. godine na Hartefaktovom konkursu za savremenu angažovanu dramu.

Foto: UK Vuk Karadžić promo

Premijera predstave O(p)stanak održana je 8. marta, na Dan žena. Kakve reakcije publike je izazvala predstava? Kome biste preporučili da pogleda ovu predstavu?

Mislim da ovu predstavu treba da pogledaju pre svega mladi ljudi. Ona je uznemirujuća jer prikazuje stvarne, potresne događaje žena, ali u isto vreme i pruža nadu da je moguće izaći iz takvog odnosa. Ona nas na neki način i uči da prepoznamo te suptilne znake kako nasilje kreće i u šta se može pretvoriti ako tome ne stanemo na put. Ona nas upozorava da moramo reagovati na svaki oblik nasilja bilo kome da se dešava. Dokumentarno pozorište u svojoj osnovi ima mogućnost da se kroz stvarne ispovesti publika lakše poistoveti sa sudbinom lika. Publika u dokumentarnom pozorištu nije zaštićena već je njeno učešće direktnije jer se tiče realnog života. Kao dokumentarni materijal u predstavi koristim autentične delove intervjua u formi audio zapisa koje sam snimala tokom intervjua sa ženama. To je ono što ovu predstavu, izmedju ostalog, čini drugačijom.

Predstava O(p)stanak, Foto: Zoran Jovanović Jus

U predstavi Kod Šejtana ili jedna dobra žena koja je nastala u koprodukciji Ustanove kulture Vuk S. Karadžić, Puls Teatra i Kulturnog centra Pančeva igrate glavnu ulogu. Ko je dobra žena i koju priču prati predstava?

Božana je lik koji igram, ona je svaka od žena sa ovih prostora koja nije uspela da ostvari sebe, svoje potencijale usled različitih okolnosti. To su sve one neostvarene žene koje život posvećuju isključivo drugome a na sopstvenu štetu. To nezadovoljstvo i potresna nesreća žena koje su primorane da slede put koje nisu izabrale već koji im je nametnulo okruženje, vaspitanje, očekivanja drugih… Većina žena ostaju zatočene u svojim neizrečenim željama i htenjima, bez podrške okoline misleći da kapaciteta za život po svome, nemaju. Ako se ikad i odluče da odu, najčešće kada njihovi životi postanu neizdrživi, one retko potvrde svoj identitet i ulogu u životu koja nije uloga žrtve, bar je takva sudbina Božane, glavne junakinje ova odlične drame. Predstavu igramo na sve tri scene ali i na gostovanjima u pozorištima u Srbiji. Publika zaista voli ovu predstavu koju je maestralno postavio reditelj Stevan Bodroža.

Predstava Kod Šejtana ili jedna dobra žena; Foto: UK Vuk Karadžić promo

Vaš Dramski studio postoji već 20 godina. Neki od Vaših učenica i učenika sada su uspešna glumačka imena među kojima su i Maša Dakić, Milena Predić, Marina Vodeničar, Sofija Juričan, Mladen Sovilj i drugi.  Šta je to što je karakteristično u Vašem radu sa mladima, i koje su to lekcije koje biste voleli da Vaši učenici savladaju?

Dramski studio je mesto gde dolaze mladi ljudi koji žele da kroz različite vežbe upoznaju sebe, pre svega, sebe. Ono što je specifično u mom radu sa mladima je što ne postoji audicija koja selektuje darovite od nedarovitih. To je  prostor istraživanja svog bića kroz interakciju sa drugima. Na časovima se rade vežbe koje su sastavni deo programa rada na FDU smeru gluma. Na osnovu njihovog osećaja oni ili ostanu i požele da se spremaju za prijemni ispit, ili odu. Ono što se traži je da budu autentični, a za to je potrebno da poznaju sebe i da sa sobom budu na ti. Koliko su spremni i zreli da se suoče sa svojim slabostima i darovima toliko im i ja pomažem. To je uzajaman i uzbudljiv proces.

Foto: Zoran Jovanović Jus

Zajedno sa Isidorom Minić, Nenadom Jezdićem i Aleksandrom Srećkovićem, predstavljate izdanak uspešne klase profesora Predraga Bajčetića. Kako pamtite studentske dane, kada ste bili u položaju mladih ljudi koje Vi danas učite glumi?

Meni je studiranje glume bila potvrda da sam ok, da sve ono što sam prepoznala kao svoju specifičnost ima uporište i u drugim ljudima. Upoznala sam ljude na klasi koji su i danas moji najintimniji prijatelji. Studirati glumu je sprecifično jer jedan dan na fakultetu traje ceo dan, a često i noć. Veza koja se gradi među studentima nastaje kroz rad sa profesorom. On nas otvara, pred svima pokazujemo svoje sladosti i dileme, postajemo ranjivi ali i osnaženi u toj iskrenosti. Hrabri da možemo da kažemo ko smo i da nas kolege prihvate. Vrlo je uzbudljivo studirati glumu, naravno ako ste spremni da se hrabro upustite u kopanje po sebi. To su osećaji koji ostaju zauvek. Intimni i surovo istiniti.

Predstava O(p)stanak; Foto: Zoran Jovanović Jus

A po čemu ćete pamtiti prijateljstvo sa Nebojšom Glogovcem, velikanom našeg glumišta od čijeg odlaska je prošlo godinu dana?

Naše prijateljstvo je oduvek, to su oni susreti u kojima se odmah prepoznaš u onom drugom. Zajedno smo igrali u amaterskom pozorištu u Pančevu, a zajedno smo i studirali i putovali. On je bio na klasi ispred mene, na klasi prof. Vladimira Jevtovića tako da smo i studenske dane provodili zajedno. Nebojša je imao toplinu i dobre namere, to je ono što vidim u njegovim očima i sada kada ga nema sa nama.

Među Vašim brojnim angažmanima, radite i sa osobama sa teškoćama u razvoju u Udruženju Na pola puta. O kakvom angažmanu je reč?

Započelo je kao glumačka radionica, a kasnije smo Irina Gilić, Stevan Bodroža i ja radili nekoliko predstava koje se i danas igraju. Taj rad mi je izuzetno dragocen, naučio me je preispitivanju sopstvene ljudskosti i strpljenju, ali najvažnije od svega pravu na radovanje. Radovanje kao motiv, životni.

Foto: UK Vuk Karadžić promo

Deo ste profesionalne pozorišne produkcije za decu i odrasle Pođi tuda… Kulturnog centra Pančeva. Koje predstave su aktuelne?

Pozorišna scena za decu i odrasle Kulturnog centra Pančeva je vrlo dobra već godinama unazad. Predstave koje su nastale u produkciji ili u koprodukciji sa drugim pozorištima su nagrađivane, npr. predstava Čekaonica koja je rađena u koprodukciji sa Ateljeom 212 dobila je najznačajnije nagrade u našoj zemlji, između ostalih i Sterijinu nagradu za režiju koja je pripala Borisu Liješeviću. Za ulogu u predstavi Kod šejtana ili jedna dobra žena kandidovana sam za nagradu Miloš Žutić u 2019. godini koju dodeljuje Udruženje Dramskih Umetnika Srbije. Što se tiče dečije scene Pođi tuda…  ona je pozicionirana i u našoj zemlji, ali i u regionu. Ja igram u dve predstave za decu Čarobnjak iz Oza i Boki i Oki šou.

Foto: Privatna arhiva

U kojim još predstavama publika može da vas gleda? Kojim projektima se bavite ove godine?

Na repertoaru igram i dalje u predstavama O(p)stanak i Kod Šejtana ili jedna dobra žena. Trenutno snimam seriju Državni službenik u režiji Miroslava Lekića i Ivana Živkovića, a u aprilu počinjem da radim predstavu u UK Parobrod, reč je o komediji i njoj se baš radujem.