Juan Alvarez Neme: Bitna stvar je da film bude živ, kao pokret koji čeka da ga neko protumači

Kroz susret devojke i drvoseče u šumi u Nagasakiju, urugvajski film-esej Stapanje vremena promatra i analizira odnos između čovečanstva i bestijalnosti, užasa i otpora. Film urugvajskog reditelja Juana Alvareza Nemea premijerno je prikazan na dvanaestom izdanju Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs koji se održava od 8. do 15. maja u više bioskopskih dvorana, a u sklopu međunarodne takmičarske selekcije. Tim povodom, razgovaramo sa rediteljem o procesu nastajanja ovog umetničkog filma.

Foto: Beldocs promo

Šta vas je inspirisalo da snimite ovaj film?

Film se razvio iz jedne jedine ideje. Mogu li da snimim trenutak u kom divlja životinja gubi svoj duh? To je bila iskraa koja je dovela do snimanja filma. Kako se projekat razvijao, nekako sam osetio da postoji određena veza između dve priče koje film povezuje u jednu tačku. Još uvek nisam potpuno razumeo konekciju koju sam pratio intuitivno, kao ni moj producent i reditelj zvuka, inače moj prijatelj, ali je to u svakom slučaju bilo jedno veoma uzbudljivo putovanje.

Ko su ljudi koji spašavaju prirodu i zašto ih nema još više s obzirom na to kako svi ističemo ljubav prema prirodi?

Verujem da ne mogu da odgovorim na ovo pitanje. Zaista nemam optimističnu sliku o našoj budućnosti na umu. Prilično sam zainteresovan za ono što Greta Thunberg i ostala deca rade, što organizuju školske štrajkove, ali i dalje se nastavlja stanje u kome nam nedostaju ključne osobe koje će da odrede budućnost ljudske vrste.

Foto: Beldocs promo

Kojim misaonim procesom ste se vodili tokom snimanja filma Stapanje vremena?

Verujem da filmovi imaju svoje privatne svetove. Pokušaj da razumem šta to zapravo radim, odveo me je to razvijanja velikog broja slojeva pisanja. Većina njih ostala je skrivena. Ali glavna ideja je bila da stavim u napet odnos komplementarne teritorije, intelekt i instinkt, kulturu i prirodu. Dvostruka struktura služi ovoj svrsi, kao i vreme, naravno. Možemo li snimiti buduće vreme u dokumentarcu?

Šta biste želeli da postignete filmom?

Film je jedna otvorena misao pre nego jedna izjava. Uvek osećam kako o njemu zaključak treba da donese publika. Znam da to nekad može biti frustrirajuće jer smo navikli da dobijemo sve “svareno” kao da smo mali golubovi, ali i ja volim da mi se to ponekad desi kao gledaocu. Ponekad nam film uđe pod kožu i danima nam pravi društvo. To se može javiti samo kao osećaj, ideja koja zaiskri, ili slika koja samo odjednom padne na pamet. Ili samo osećaš mržnju prema tome. Sve su to mogućnosti. Bitna stvar je da tvoj film bude živ, kao pokret koji čeka da ga neko protumači.

Foto: Beldocs promo

Kakve su bile reakcije publike nakon odgledanog filma?

Do sada je film prikazan samo dva puta, i reakcija me je veoma iznenadila. Pozivam sve da posete Beldocs i podele svoje mišljenje i senzacije posle projekcije.

Na kakvim projektima ćete raditi u budućnosti?

Prepravljam jedan stari projekat koji je skoro finansiran o ulici u mom rodnom gradu u kojoj se nalazi ceo svet.