Promocija knjige „Kritički vodič kroz srpski film 2000-2017“ održana u Pančevu

Knjiga „Kritički vodič kroz srpski film 2000-2017“ u izdanju Filmskog centra Srbije, autora Đorđa Bajića, Zorana Jankovića i Ivana Velisavljevića predstavljena je u petak, 14. decembra u Galeriji Milorada Bate Mihailovića, u organizaciji Kulturnog centra Pančeva.
Knjiga sadrži kritičke tekstove o svim srpskim dugometražnim igranim filmovima prikazanim u redovnoj bioskopskoj distribuciji ili na festivalima u periodu od 2000. do 2017. godine.

  • „Ova knjiga je zaista plod jedne velike ljubavi prema srpskom filmu. Volimo srpski film i zaista smo vezani za njega, tako da je ova knjiga nastala najpre iz tog poriva, bilo da se radi o dobrom ili lošem filmu. Bez obzira na to što smo o nekim filmovima pisali ranije, za rad na „Kritičkom vodiču“ pisali smo sve ispočetka, što znači da nismo remiksovali i poturali stare tekstove novim uvidima“, rekao je Zoran Janković.
Foto: Monika Husar

U glavnom delu knjige „Kritički vodič kroz srpski film, 2000-2017“ našla su se 224 teksta o isto toliko dugometražnih igranih filmova, kao i dva teksta o dva dugometražna animirana filma. Pored tehničkih detalja i faktografije, svaki tekst sadrži i sinopsis, kritičarski osvrt, kao i obilje drugih podataka (prvenstveno o recepciji filma u zemlji i inostranstvu, učešću na festivalima, nagradama, gledanosti u bioskopima i zanimljivosti o filmu). Jedan od razloga zašto se ova knjiga može smatrati jedinstvenom u našoj kulturi jeste činjenica da su u njoj sadržane i kritike o filmovima o kojima nijedan kritičar do sada nije pisao.

  • „U knjizi postoji deo koji je bio dokaz našeg mazohizma i neke demokratičnosti, gde smo insistirali na tome da, gde god je to moguće, ispod svake naše kritike bude izvod iz tuđe kritike filma koja je, ako smo mi pisali negativno i ako smo našli sijaset mana, pohvalna i kao takva suprotna našoj, kako bi čitaoci mogli da steknu što širi uvid o tome kakav je to zapravo film, budući da su naši tekstovi lična viđenja koja ne moraju nužno biti niti tačna, niti interesantna i mogu biti krajnje subjektivna, što filmska kritika uostalom i jeste. 

Ideja-vodilja prilikom nastanka knjige bila je da se na jednom mestu nađu tekstovi o svim domaćim filmovima novog milenijuma, te da se publici i stručnoj javnosti pruži sistematičan, pregledan i temeljan uvid u domaću produkciju u tom periodu.

  • „Ako pogledamo knjigu, od dvesta dvadeset četiri filma koje smo obuhvatili u knjizi, sto pedeset filmova bi moglo da se odbaci bez nekog preteranog razmišljanja, ali nije to bila ideja. Želeli smo sve da dokumentujemo i zabeležimo jer smo videli da postoji tendencija da se filmovi zaboravljaju, da nestaju iz kolektivne svesti kao da nisu postojali , što je uglavnom slučaj sa filmovima koji nisu preterano dobri, ali istih slučajeva je bilo i sa filmovima koji mogu biti važni jer se na primer radi o jednom od prvih filmova glumaca koji će kasnije napraviti karijeru, ili su možda interesantni zbog neke teme koja će kasnije biti razrađena na neki drugi način. Sve je pitanje pristupa i ugla. Ideja je bila da napišemo tekstove koji su komunikativni i čitki tako da, uz leksikon stručnih izraza koji je deo knjige, mogu da ih razumeju i čitaoci van stručnih krugova”, istakao je Đorđe Bajić.

Govoreći o publici kojoj je knjiga namenjena, Zoran Janković je rekao:

  • „Ciljna grupa je prilično široka i prilično maglovita. Mislim da je bila namenjena prvo nama jer smo se zagledali u vlastiti pupak u potrazi za onim o čemu bismo voleli da pišemo. Osim nas, to bi bili filmofili u najširem smislu, ma šta to značilo, jer je način prikazivanja fimova sad promenljiv pa ne možemo reći da to što je film pogledalo samo dvanaest hiljada ljudi znači da film nije gledan, budući da kada taj isti film emituju preko RTS-a njega pogleda milion i osamsto hiljada ljudi prema njihovim brojkama, što je potpuni hit te sekundarne distribucije. Knjiga je takođe namenjena onima koji pišu o filmu. 
Foto: Monika Husar

Svi tekstovi u knjizi bogato su ilustrovani posterima i fotografijama iz filmova, koje je sakupila i pripremila Maja Medić. Borut Vild, jedan od vodećih beogradskih grafičkih dizajnera, pobrinuo se za dizajn i prelom knjige. Kritički vodič sadrži i dodatak u kome se nalaze tekstovi o dugometražnim dokumentarnim filmovima, manjinskim koprodukcijama i nezavisnim, off-filmovima. Knjiga ima i rečnik manje poznatih termina, kao i obiman indeks za koji se postarao urednik izdavačke delatnosti Filmskog centra Srbije Miroljub Stojanović. Recenzent i pisac pogovora je Nenad Polimac, najpoznatiji i najugledniji regionalni filmski kritičar, što autori knjige, uz činjenicu da je izdavač Filmski centar Srbije, smatraju pokazateljem izuzetnog legitimiteta. 

Izvesna doza entuzijazma za filmove koji su obeležili ovu godinu inspirisala je autore “Kritičkog vodiča kroz srpski film 2000-2017” da pripreme i englesko izdanje knjige u kojoj će se naći tekstovi o četrdeset pet najboljih filmova po izboru autora, a koji će obuhvatiti i filmove koji su obeležili 2018. godinu. Takođe, autori su istakli da će naredne godine biti plodonosne što se tiče kvaliteta srpskih filmova zbog čega planiraju da naprave presek filmova do 2020. godine u trećem, dopunjenom izdanju “Kritičkog vodiča” u kome će dosta prostora posvetiti filmskim stvaraocima mlađe generacije, a čije objavljivanje je planirano za 2021. godinu.