“Sloboda za nebesko pecivo” Saše Stojanovića u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine

Otvaranje izložbe Sloboda za nebesko pecivo Saše Stojanovića biće otvorena u utorak, 19. marta u 19 časova u Likovnoj galeriji Kolarčeve zadužbine. Izložbu će otvoriti publicista i rok kritičar Žikica Simić.

Saša Stojanović foto

Povod izložbe, Saša Stojanović je istakao: “Ovo je izložba slika, crteža, plakata i fotografija sa performansa, ali i predlog da se ljudi sretnu. Da svoje živote ne vezuju za robovlasnički sistem države, u kojem se kontroliše i manipuliše strahom. Da sami izađu iz tog kaveza i organizuju sebi život zasnovan na solidarnosti i odbijanju da se i dalje održava ovaj lažni svet. Da odemo u sopstvene samoodržive i od sistema nezavisne zbegove.

Ako posmatramo oblake kao nebesko pecivo, hranu naše mašte, ovo može biti i sloboda za maštu koja je ukinuta agresivnošću ekonomije i politike. Samo slobodan čovek je srećan čovek. Odsustvo mašte ukazuje na diskontinuitet sa detinjstvom kao iskustvom stvarne radosti prema životu. Ova izložba nije medijska manipulacija o boljem životu već predlog za oporavkom smisla i vraćanjem sebi, ne zbog sebičnosti već da bismo čuli svoja srca kako kucaju i ponovo osetili jedni druge. U ovakvom poretku stvarnosti čovek je izgubio oslonac u sopstvenom duhu i drugim bićima. Svuda se oseća emocionalna razjedinjenost, ali ljude zato povezuju bankarski operateri. Ne postoji cenzura, ali postoji ignorisanje kao novi oblik cenzure.

Izgubili smo integritet i nismo u stanju da svojim životom garantujemo misli i reči koje govorimo. U oblacima u kojima živimo, mi smo mirotvorci i altruisti. Ali prizemljenje pruža sasvim drugu sliku sveta. Koliko god da smo veliki, ne možemo biti veći od sebe.

Proizvodnja privida da je sve isto i da su promene nemoguće počiva na pasivnosti, odnosno uverenju da ovaj način života može organizovati samo nekakva vlast. Moramo se naučiti da sami odlučujemo o svojim životima i menjati se da bismo ostali isti. Lepo razotkriva ružno. U očima sve piše, u duši još više. Važno je i afirmisati ljubav. Ali ne kao romantičarsko-utopijski patos već kao najdublji smisao života.”

Saša Stojanović (1968) je vizuelni umetnik, performer i aktivista. Svoj rad zasniva na afirmaciji ljubavi i komunikacije, kao i kritičkog i autorefleksnog odnosa prema životu, društvenoj stvarnosti i institucijama. Iz druženja i bliskosti sa Bogdankom Poznanović i Miroslavom Mandićem, primio radost stvaranja, rafiniranost i hrabrost. Značajan deo njegovog stvaralaštva čine performansi realizovani tokom devedesetih i početkom dvehiljaditih godina koji su bili deo konteksta angažovane alternative. Ti radovi su kritikovali vrednosti koje je promovisao dominantni režim. Praksa Saše Stojanovića, nakon dvehiljaditih, usmerena je protiv potrošačkog društva i neoliberalnog kapitalističkog društva koje pokreću ekonomski interesi manjine i koje proizvodi siromaštvo, seksizam, marginalizacije, institucionalizovano nasilje i subordinacije svih vrsta.
Deo aktivnosti Saše Stojanovića je i serija predavanja pod nazivom “Nebesko pecivo sluša ploče i razgovara sa ljudima”, na kojima se sluša rok muzika manje poznatih izvođača iz perioda 1966 – 1969. Autor je plakata i omota za album “Sva sreća general voli decu” grupe Obojeni program. Likovno je opremio knjigu “Tri čvora na trepavici” Ljubivoja Ršumovića. Diplomirao slikarstvo 1997. Član je ULUS-a. Sa IP KLIO 2016. realizuje projekat Gral biblioteka čuda, gde svojim likovnim predlozima progovara slobodnim duhom protiveći se banalnosti dekorativnih potrošačkih trendova u dizajniranju knjiga.