Vuk Vučković: Verujem u moć boje i njen uticaj na čovekovo stanje duha

Vuk Vučković je likovni umetnik čiji rad je prepoznatljiv po tome što je na velikim platnima uz mnoštvo detalja uspeo da prikaže panorame gradova poput Beograda, Njujorka, Novog Sada, Čikaga, Londona i Beča. Njegov umetnički rad izuzetno je nagrađivan, pa se on ubraja u najuspešnije mlade umetnike u Srbiji. U intervjuu nam otkriva koji je sledeći grad koji čeka da bude naslikan, i govori o rađanju ideje za stvaranje slika iz serije Gradovi, likovnoj sceni u Srbiji, inostranim izlaganjima i njegovom omiljenom gradu.

Foto: Milan Kolarski

Kako i kada se došli na ideju da naslikate seriju slika Gradovi?

Oduvek su me privlačile slike sa puno detalja, ilustrovane mape gradova, obožavam da putujem i otkrivam nove gradove. Sada su obilasci meni nepoznatih gradova postali opsesija – kada sam na putu trudim se da prikupim što više informacija i napravim mnoštvo fotografija. Ideja za slikanje panorame grada se razvijala dugo. Prvu skicu za Beograd napravio sam 2005. godine, a rodni grad Pančevo sam naslikao 2009. Naravno, one tada nisu bile na ovom nivou veštine, znanja i ozbiljnosti, nisam prepoznao potencijal tih slika i nastavio sam da eksperimentišem sa drugim temama i tehnikama. Vraćanje ovoj temi došlo je 2015. godine kada sam naslikao sliku Beograda. Još u toku slikanja uvideo sam koliko mi ceo proces istraživanja i slikanja prija. Došle su i neverovatne reakcije publike, što mi je samo potvrdilo da sam na dobrom putu.

Beograd, oil in canvas, 150 x 215 cm, 2015, Vuk Vučković Wolf

Kakav utisak ste želeli da postignete kod publike serijom slika Kosmički predeli, a kakav serijom Gradovi?

Pre svega želim da naslikam nešto što će se meni svideti, nešto u čemu ću uživati dok na tome radim. Verujem da će se uvek naći publika koja će prepoznati tu emociju i koja će moći da uživa na isti način na koji sam ja to činio slikajući ove radove. Kod Kosmičkih predela u prvom planu je emocija. Verujem u moć boje i njen uticaj na čovekovo stanje duha. Želim da u posmatraču pokrenem lepa sećanja, ili pokrenem lepe misli. Za mene su to eksperimentalni radovi, želim da uradim nešto neočekivano, novo, nikad viđeno. Uzbudljivi gradovi takođe sadrže ovaj eksperimentalni karakter, ali kod njih je akcenat na nekoj vrsti edukacije. Zanimljivo mi je da učim o gradu i želim da to znanje prenesem i na posmatrača. Drago mi je kad čujem reakcije stanovnika grada koji sam naslikao, kada slika u njima izazove emocije.

Cosmic landscape – Aquarium, 150 x 215 cm, acrylic on canvas, 2018.

Kako izgleda celokupan proces pripreme i stvaranja slike iz serije Gradovi sačinjene od velikog broja detalja?

Za jednu sliku grada potrebno oko šest meseci svakodnevnog rada. Za sada sam naslikao šest ovakvih slika, i iz slike u sliku se trudim da napredujem. Svakoj slici prethodi opsežno istraživanje, ono se odvija na više načina, od informacija sa Vikipedije, dokumentaraca, turističkih vodiča, mapa grada do posete gradu i razgovorom sa stanovnicima. Istovremeno radim na prikupljanju velike baze fotografija i njihovom sortiranju, zatim pravim detaljnu skicu za sliku i spisak objekata koji će se naći na slici razvrstanim po delovima grada. Sledi najduži ali i najlepši deo rada na slici – samo slikanje koje može potrajati 4-5 meseci. U toku samog rada još uvek puno toga menjam i učim.

Proces stvaranja slike Čikago iz serije Gradovi

Boravili ste u Njujorku gde ste promovisali svoje printove. Koliko njujorška umetnička scena odgovara Vašem senzibilitetu i kakva su Vaša iskustva sa tog putovanja?

To putovanje je ostavilo veliki uticaj na mene. Za nas koji dolazimo iz manje sredine boravak u Njujorku je pravi kulturološki šok, a za mene kao umetnika beskrajna inspiracija. Njihova scena je ogromna. Teško je izboriti se za mesto pod Suncem, pogotovo kao stranac, ali tog Sunca ima mnogo više – mogućnosti su veće.

Od 20 samostalnih i 110 kolektivnih izložbi, koje su izložbe najznačajnije za Vas i Vaš stvaralački put?

To je svakako prva samostalna izložba Izgubljeni raj u Cafe Galeriji u Pančevu 2009. godine. Diplomska izložba Završio sam likovnu akademiju – sada mogu da se slikam u Galeriji FLU u Beogradu 2011. godine. Laureati nagrade za crtež Fondacije Vladimira Veličkovića u Galeriji Haos, u Beogradu 2012. godine. Još jedna velika nagrada Niš Art Fondacija, ovoga puta za sliku Čikago u galeriji Filip Moris u Nišu 2017. godine. Izložba koja je izazvala neverovatne reakcije publike Exciting cities na kojoj su prikazani svi do tada naslikani originalni radovi ove serije koja je održana u galeriji Štab u Beogradu, u oktobru 2017. Poslednja samostalna izložba Vuk Vučković Solo Show održana u galeriji X Vitamin u Beogradu, u decembru 2018. takođe mi je značajna.

Cosmic landscape – Pills, 150 x 215 cm, acrylic on canvas, 2018.

Bili ste predstavnik Srbije na izložbi Diplomatik Art u Temišvaru 2015. godine. Takođe, imali ste priliku da izlažete svoje radove na izložbi Centralne evropske inicijative u Trstu. Kakva su Vaša sećanja i osećanja kada se osvrnete na dane inostrane saradnje?

Bili su to dobri događaji, pogotovo Diplomatik Art u Temišvaru 2015. godine. Drago mi je što je poziv došao od njihove selekcije, nije bilo konkursa. Ukazali su mi izuzetno gostoprimstvo i srdačnost. Lepo je doživeti takvo uvažavanje van zemlje. Mislim da je jako važno pojavljivanje naše zemlje na izložbama u inostranstvu i da ga mora biti mnogo više! I sam bih voleo da češće izlažem u inostranstvu.

Tokom 2010. i 2011. godine, Vaš likovni opus se znatno razlikovao od trenutnog. Tada ste naslikali seriju crteža ScanMan, koji su „pričali“ surovu priču o čoveku današnjice. Kako je došlo do potpunog preokreta u vašem radu – od kritičkog i sivog do svetlog i šarenog?

ScanMan je bio dobra serija radova, ponosan sam na to. Dobio sam prvu nagradu za crtež Fontacije Vladimira Veličkovića. Bili su tu i radovi InvisibleMan, Fabrike, Fetiš i ostali entuzijastični pokušaji mladoga umetnika u borbi sa surovim svetom. Ali i posle dosta uloženog truda učinilo mi se da tim načinom izražavanja ne postižem željeni efekat. Tada sam imao jednu zanimljivu stvaralačko – životnu krizu 2013-2014 godine, kada godinu dana skoro ništa nisam slikao. Morao sam da se promenim i tada sam se vratio koloru i vedrijim temama. Svojom umetnošću želim da prikažem lepu stranu sveta.

Novi Sad, uljane boje na platnu, 150 x 215 cm, Vuk Vučković, 2016.

Određeni period ste se aktivno bavili i performansom. Kakva iskustva i spoznaje Vam je donelo bavljenje tom vrstom umetnosti i usled čega performans kao umetnost nije više u Vašem fokusu stvaranja?

Nije to bio baš pravi performans, više umetnički aktivizam. Imali smo zanimljivu umetničku trupicu koja se zvala Art if Act, i hteli smo da promenimo svet. Imali smo dosta lokalnih akcija, uglavnom za očuvanje životne sredine. Vreme je prolazilo, mi odrastali i ekipa se raspala u potrazi za kintom. Super nam je bilo dok je trajalo. Drago mi je da vidim neke nove klince koji se lože na slične stvari.

Među mnogobrojnim nagradama, poslednja koju ste osvojili je nagrada Niš Art fondacije 2017. godine. Koliki značaj nagrade imaju za Vas kao umetnika i da li se taj značaj razlikuje sad kad ste afirmisani umetnik u odnosu na početak Vaše karijere?

Nagrada Niš Art Fondacije mi puno znači! Dobar osećaj kada stručna javnost prizna tvoj rad i dodeli nagradu. Dok si mlad to mnogo znači u jačanju samopouzdanja, daje ti znak da si na dobrom putu, da vrediš. S nagradom dolazi i medijska pažnja, ali i sredstva s čijim ulaganjem možeš da napraviš sledeći, veći korak u svojoj karijeri. Kad si zreliji samo umeš bolje da iskoristiš te stvari.

Wien, oil colors on canvas – 215 x 150 cm, Vuk Vučković Wolf, 2018.

Koji grad je za Vas najuzbudljiviji i šta ga to izdvaja od drugih?

Mislim da svaki grad može biti uzbudljiv kada si u dobrom društvu, koje će te odvesti na pravo mesto. Ali mimo toga, kada lutaš sam nepoznatim gradom, meni je to Njujork. Možda sam previše subjektivan u tome, imao sam 23 godine, posao, društvo i po prvi put bio prepušten sam sebi u velikom gradu. Verujem da bi se pod istim okolnostima osećao dobro bilo gde.

New York city, oil on canvas, 2015, Vuk Vučković

Kao umetnik koji živi i radi u Pančevu, kako ocenjujete pančevačku likovnu scenu?

Pošto sam razmišljao o Njujorku u prethodnom pitanju, malo je sada čudno ovo pitanje. Nažalost, mislim da puno stvari fali da bi situacija u Pančevu mogla da se nazove likovnom scenom. Čini mi se da je isto i sa svim gradovima u Srbiji, jedino Beograd ima živu likovnu scenu. Za život i rad Pančevo je super! Mirno je i mogu da se koncentrišem na stvaranje, a Beograd je blizu sa svim sadržajima koje nudi.

Belgrad, oil on canvas, 150 x 215 cm, 2015, detail

Kojim projektima planirate da se bavite ove godine? Koje još gradove planirate da naslikate?

S obzirom na to da su poslednje tri slike bili strani gradovi, ove godine planiram da se posvetim jednom domaćem, tako da je na red došao rodni grad. Sa velikom radošću se spremam za taj poduhvat, radim na tome najozbiljnije do sada.