Kratki animirani film „Trkija” rediteljke Marije Vulić nastavlja festivalski pohod

Foto: Promo

U takmičarskom programu ovogodišnjeg izdanja cenjenog Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala Kustendorf  na Mećavniku prikazan je i srpski kratki animirani film „Trkija” rediteljke Marije Vulić. Marija Vulić je, uz Isidoru Vulić, u slučaju ovog ostvarenja i animatorka, a film je nastao zahvaljući i podršci Filmskog centra Srbije.

Animirani film „Trkija“, nastao po motivima pripovetke Devojka brža od konja, bavi se fenomenom lepote i večite čežnje za njenom spoznajom, a nadahnut je i ovim citatom nobelovca Ive Andrića: „Lepota je vidljiva, ali nedostižna i nezadrživa; ne da se uhvatiti, ne može se ukrasti, nema se za što kupiti, niti se može od ljudi oteti ni od Boga izmoliti; kao priviđenje je, nestvarno i kratkoveko, a draže od svega sto je živo, stvarno i nadohvat ruke.”

U središtu priče je predanje o pokušaju da se lepa devojka zadobije pobedom na trci. Devojka je neobičnog porekla i još neobičnije lepote. Ona prosce izaziva na trku do zlatne jabuke, uz obećanje da će poći za onoga ko je u trci pobedi ali i uz pretnju da će svi stradati ako ona do cilja stigne prva. Кroz niz fantazmagoričinih i metaforičkih  slika o stvaranju njene natprirodne lepote i situacija tokom same trke,  između devojke i prosaca , dolazimo do trenutka kada možemo zaključiti da lepota ne može pripasti pojedincu, da se ne može uzeti.

Više od narativnog konteksta i fabularno-sadržinske osnove pripovetke, ovo je, kažu, univerzalna tema spoznaje prirode sveta i pojava koje nas okružuju. Ideja autora je da kroz umetnost filma i animacije kreativno nadogradi  tema i aktuelizuje vrednosti naše narodne književnosti.

Foto: Promo

Marija Vulić je o ovom svom filmu rekla sledeće:

„Prvobitna ideja samog projekta i opredeljanja za animiranu interpretaciju narodne pripovetke, koja je ubraja u bisere našeg usmenog narodnog predanja, bila je da se deci školskog uzrasta približe vrednosti  narodne baštine i pomogne u tumačenju i prepoznavanju vrhunskih umetničkih dostignuća. Dakle film je mogao da bude svojevrsno pomoćno sredstvo koje bi deca mogla da koriste u nastavi.

Naravno, ta ideja se zadržala, ali je čitav rad na filmu, za mene lično, vremenom prerastao u osetljiv stvaralački proces i vrlo emotivan doživljaj. Sklona sam da kažem da sam na neki način proživela  film i da sam delila sudbinu jednog od junaka, carevog sina, tako upornog u pokušaju da se približi lepoti. Кako se on u trci za devojkom susretao da brojnim izazovima i preprekama koje mu je ona postavljala, tako sam i ja stalno nailazila na teškoće u vizuelnom rešavanju scena i slika, u stvaranju filma. Priča je narodna, tema je lepota i to natprirodna lepota. Кakva bi to trebalo da bude vizuelizacija a da ne degradira misao o lepoti, da je ne banalizuje ili suviše odredi? Кako da izbegnemo zamku ilustrativnosti? Dakle animacija bi morala da bude apstraktna, uzbudljiva i obmanjujuća, kao i sama devojka.  Opredelile smo se za stop trik animaciju predmeta iz naše tradicije, preslica, vretena, veženih stolnjaka, naćvi, medenjaka… Namera je bila da se ti stari predmeti stave u novi kontekst, novo vizuelno promišljanje i da se putem filma ukaže na njihovu lepotu, lepotu našeg kulturnog nasleđa uopšte. Nije bilo lako staviti predmete u službu naracije, ali time je izazovi bio veći.

Na kraju narodne priče, devojka mistično isčezava, i prpovedač kao da nam poručuje da je lepota tajna ukoju je nemoguće prodreti, lepota se ne može osvojiti, posedovati. Ne može pripasti pojedincu. Mi smo htele da postavimo pitanje može li se spoznati? Devojka u našem filmu samo donekle isčezava, ona ostaje kao segment prirode, u vidu sunca koje obasjava put nesrećnom princu. Možemo reći da je lepota svuda oko nas, samo je treba znati prepoznati. Suštinski to nije priča o osvajanju lepote, nego o njenom spoznavanju, o obogaćivanju sopstvenog duha.  Rad na Trkiji bio je upravo to – obogaćivanje sopstvenog duha i života. Kratkoća i jezgrovitost pripovetke, ritam i slikovitost čine odličan predložak i estetski okvir za jedan animirani film, sa druge strane etičko značenje književnog dela I svevremenost ideje pružaju povod i imaju opravdanje za novo vizuelno promišljanje“.

Foto: Promo

Film je režirala Marija Vulić, animatorke su Isidora Vulić i Marija Vulić, Dizajn zvuka i muzike je zasluga Aleksandra Saše Ćirova iz Rusije. Naratorka je Radmila Tomović, a za postprodukciju slike zadužen je bio Vladan Obradović. Film je nastao pod okriljem produicentske kuće „Jafilm“ iz Jagodine.  Film je podržao Filmski centar Srbije, a podršku su pružili i Кulturni centar Jagodina i Zavičajni muzej Jagodina.

Film je do ovog trenutka prikazan i na ovim festivalima:  Kratka forma Gornji Milanovac 2020 (Trkija je tu osvojila Granpri) Balkanima evropski festival animiranog filma u Beogradu ( nagrada za najbolji srpski animirani film), Picollo Animazione Festival u Italiji (nagrada za najbolji film u kategoriji Poezija i animacija), kao i na međunarodnim festivalima animacije Banja Luka 2020, Animanima Čačak, Animateka, Ljubljana…